Odbijanje koje privlači
„Verovatno ste primetili da mnoge ljude više privlači ona osoba koja im indirektno ili čak direktno i otvoreno pokazuje da joj nisu važni, da ih ne smatra dovoljno zanimljivim. Zašto je toliko ljudi na koje odbijanje deluje privlačno?”
Ako posmatrate dve osobe koje su po svom izgledu i osobinama slične a koje se razlikuju samo po tome što vas jedna gleda zainteresovano, a druga vas gleda kao da ste smrdljiv sir, koja će vam biti privlačnija?
Upravo je ovo pitanje neka vrsta testa emocionalne zrelosti. Verovatno ste primetili da mnoge ljude više privlači ona osoba koja im indirektno ili čak direktno i otvoreno pokazuje da joj nisu važni, da ihne smatra dovoljno zanimljivim. Zašto je toliko ljudi na koje odbijanje deluje privlačno?
U intimi psihoterapijske ordinacije ljudi koji takav izbor svog partnera vide kao problem, jasno otkrivaju onu logiku koja upravlja ovim izborima. U njenoj osnovi je to što ovi ljudi nedovoljno cene sebe, misle da vrede, ali nisu sigurni u to. Zbog toga im treba potvrda vrednosti, dokaz da su vredna i privlačna ljudska bića. Učiniti da drugi koji je nezainteresovan, postane zainteresovan jeste ona potvrda lične vrednosti koja se traži. Što je nezainteresovaniji to je veći izazov koji osoba pred sebe stavlja.
A oni drugi, koji u prvom kontaktu pokazuju interesovanje? „On i nije nešto, čim mu se ja sviđam”.
Dakle, nije u pitanju samo želja da se bude sa određenom osobom, da se ostvari ljubavna veza, već se tome, tiho i nesvesno, pridodaje još jedna motivacija, a to je da se dokaže sopstvena vrednost. A šta biva sa vezom onda kada neko uspe i „dokaže” sopstvenu vrednost? Da li veza nastavlja da postoji i da se razvija?
Često je „pobeda” ili „uspeh” u savladavanju izazova početak kraja veze. Kada se nepristupačni drugi zainteresuje, zagreje, zaljubi, tada njegova privlačnost počinje da gubi čar. „Nekako tek sada vidim da to nije to!”,rečenica je kojom osoba sebi objašnjava ovu promenu, do koje je neočekivano došlo nakon mnogo meseci upornog insistiranja, mnogo energije, novca i emocija koje je potrošila u ovom poduhvatu.Iz aspekta druge osobe koja je počela da voli, ovaj nagli obrt svakako deluje zbunjujuće, kao nešto nerazumljivo i čak nešto što nije fer. Najveća žrtva ipakje sama osoba koja nastavlja sa svojim obrascem sa nekim drugim, trećim, sledećim. Razlog tome je što u njenom životu nema ljubavi: ona voli drugoga koji je ne voli, a kada je drugi zavoli, ona prestaje da ga voli da bi ponovo zavolela nekoga ko je ne voli.
Svi oni koji žele da izađu iz ovog začaranog kruga „loženja na odbacivanje” trebalo bi da znaju da je rešenje u slici o sebi: prihvatanje sebe i cenjenje svojih kvaliteta. Oni koji bezuslovno prihvate sebe jako dobro shvate da partnere treba birati među onim ljudima kojima se sviđamo, a ne onima kojima se ne sviđamo.
Zoran Milivojević
politika.rs
„Verovatno ste primetili da mnoge ljude više privlači ona osoba koja im indirektno ili čak direktno i otvoreno pokazuje da joj nisu važni, da ih ne smatra dovoljno zanimljivim. Zašto je toliko ljudi na koje odbijanje deluje privlačno?”
Ako posmatrate dve osobe koje su po svom izgledu i osobinama slične a koje se razlikuju samo po tome što vas jedna gleda zainteresovano, a druga vas gleda kao da ste smrdljiv sir, koja će vam biti privlačnija?
Upravo je ovo pitanje neka vrsta testa emocionalne zrelosti. Verovatno ste primetili da mnoge ljude više privlači ona osoba koja im indirektno ili čak direktno i otvoreno pokazuje da joj nisu važni, da ihne smatra dovoljno zanimljivim. Zašto je toliko ljudi na koje odbijanje deluje privlačno?
U intimi psihoterapijske ordinacije ljudi koji takav izbor svog partnera vide kao problem, jasno otkrivaju onu logiku koja upravlja ovim izborima. U njenoj osnovi je to što ovi ljudi nedovoljno cene sebe, misle da vrede, ali nisu sigurni u to. Zbog toga im treba potvrda vrednosti, dokaz da su vredna i privlačna ljudska bića. Učiniti da drugi koji je nezainteresovan, postane zainteresovan jeste ona potvrda lične vrednosti koja se traži. Što je nezainteresovaniji to je veći izazov koji osoba pred sebe stavlja.
style="display:inline-block;width:336px;height:280px"
data-ad-client="ca-pub-3359077394948940"
data-ad-slot="2995055715">
A oni drugi, koji u prvom kontaktu pokazuju interesovanje? „On i nije nešto, čim mu se ja sviđam”.
Dakle, nije u pitanju samo želja da se bude sa određenom osobom, da se ostvari ljubavna veza, već se tome, tiho i nesvesno, pridodaje još jedna motivacija, a to je da se dokaže sopstvena vrednost. A šta biva sa vezom onda kada neko uspe i „dokaže” sopstvenu vrednost? Da li veza nastavlja da postoji i da se razvija?
Često je „pobeda” ili „uspeh” u savladavanju izazova početak kraja veze. Kada se nepristupačni drugi zainteresuje, zagreje, zaljubi, tada njegova privlačnost počinje da gubi čar. „Nekako tek sada vidim da to nije to!”,rečenica je kojom osoba sebi objašnjava ovu promenu, do koje je neočekivano došlo nakon mnogo meseci upornog insistiranja, mnogo energije, novca i emocija koje je potrošila u ovom poduhvatu.Iz aspekta druge osobe koja je počela da voli, ovaj nagli obrt svakako deluje zbunjujuće, kao nešto nerazumljivo i čak nešto što nije fer. Najveća žrtva ipakje sama osoba koja nastavlja sa svojim obrascem sa nekim drugim, trećim, sledećim. Razlog tome je što u njenom životu nema ljubavi: ona voli drugoga koji je ne voli, a kada je drugi zavoli, ona prestaje da ga voli da bi ponovo zavolela nekoga ko je ne voli.
Svi oni koji žele da izađu iz ovog začaranog kruga „loženja na odbacivanje” trebalo bi da znaju da je rešenje u slici o sebi: prihvatanje sebe i cenjenje svojih kvaliteta. Oni koji bezuslovno prihvate sebe jako dobro shvate da partnere treba birati među onim ljudima kojima se sviđamo, a ne onima kojima se ne sviđamo.
Zoran Milivojević
politika.rs
