Tajne iskusnih domaćica: 6 saveta koji će vam uštedeti novac i ojačati kućni budžet
Dobra organizacija i mudro planiranje sprečiće suvišno bacanje hrane i spasiti kućni budžet.
Izbegavajte gomilanje zaliha
Procenjuje se da se svake godine polovina proizvedene hrane baci, tačnije od 1,2 do dve milijarde tona. Najbolji način da hrana prestane da se baca, a samim tim i novac jeste da se ne kupuju velike zalihe hrane koje najčešće imaju kratak rok trajanja. To posebno važi za voće i povrće koje se lako pokvari pa se na kraju akcijske cene ne isplate.
Ostatke hrane pretvorite u slasna jela za celu nedelju
Ostatke od ručka možete iskoristiti za pripremu večere ili obroka za drugi dan. Tako na primer piletinu možete iskoristiti za pripremu takosa, salate ili pilećih ražnjića. Jednako tako ostatke hrane možete zamrznuti i iskoristiti kasnije. Takođe, treba paziti kod serviranja hrane, bolje je uzeti manje porcije i onda ih dopuniti nego veće jer je veća verovatnost da ćete hranu baciti.
Napravite spisak pre kupovine
Najbolje je kupovati namirnice za sedam dana, a ne gomilati mesečne zalihe. Pre odlaska u kupovinu preporučuje se da se napravi spisak jer će to smanjiti rizik od impulsivne kupovine. Takođe, u kupovinu treba ići punog želuca jer ljudi koji kupuju gladni češće kupe stvari koje im zapravo ne trebaju.
Pazite na rok trajanja
Tokom kupovine treba dobro paziti na rok trajanja namirnica. Puno toga se baci zato što ljudi zaborave na namirnice pa one umesto na stolu završe u smeću. Treba biti racionalan i na primer pripremiti samo pola pakovanja mesa, a ostatak zamrznuti. Smrznuta hrana ima duži vek trajanja.
Napravite nedeljni meni
Svake nedelje se preporučuje se da se napravi jelovnik i isplaniraju obroci za svaki dan pojedinačno. Planiranjem namirnica koje nameravate da iskoristite smanjićete troškove i sprečiti bacanje hrane. Takav pristup će smanjiti stres od svakodnevnog osmišljavanja novih obroka.
Napravite „kompost“ (đubrivo)
Biljni otpaci mogu se iskoristiti za kompost i postati hrana novom voću i povrću. Oni će nahraniti biljke i pospešiti njihov rast, a od njega može profitirati i cveće u saksijama.
Izvor: 24sata.hr
Izbegavajte gomilanje zaliha
Procenjuje se da se svake godine polovina proizvedene hrane baci, tačnije od 1,2 do dve milijarde tona. Najbolji način da hrana prestane da se baca, a samim tim i novac jeste da se ne kupuju velike zalihe hrane koje najčešće imaju kratak rok trajanja. To posebno važi za voće i povrće koje se lako pokvari pa se na kraju akcijske cene ne isplate.
Ostatke hrane pretvorite u slasna jela za celu nedelju
Ostatke od ručka možete iskoristiti za pripremu večere ili obroka za drugi dan. Tako na primer piletinu možete iskoristiti za pripremu takosa, salate ili pilećih ražnjića. Jednako tako ostatke hrane možete zamrznuti i iskoristiti kasnije. Takođe, treba paziti kod serviranja hrane, bolje je uzeti manje porcije i onda ih dopuniti nego veće jer je veća verovatnost da ćete hranu baciti.
style="display:inline-block;width:336px;height:280px"
data-ad-client="ca-pub-3359077394948940"
data-ad-slot="2995055715">
Napravite spisak pre kupovine
Najbolje je kupovati namirnice za sedam dana, a ne gomilati mesečne zalihe. Pre odlaska u kupovinu preporučuje se da se napravi spisak jer će to smanjiti rizik od impulsivne kupovine. Takođe, u kupovinu treba ići punog želuca jer ljudi koji kupuju gladni češće kupe stvari koje im zapravo ne trebaju.
Pazite na rok trajanja
Tokom kupovine treba dobro paziti na rok trajanja namirnica. Puno toga se baci zato što ljudi zaborave na namirnice pa one umesto na stolu završe u smeću. Treba biti racionalan i na primer pripremiti samo pola pakovanja mesa, a ostatak zamrznuti. Smrznuta hrana ima duži vek trajanja.
Napravite nedeljni meni
Svake nedelje se preporučuje se da se napravi jelovnik i isplaniraju obroci za svaki dan pojedinačno. Planiranjem namirnica koje nameravate da iskoristite smanjićete troškove i sprečiti bacanje hrane. Takav pristup će smanjiti stres od svakodnevnog osmišljavanja novih obroka.
Napravite „kompost“ (đubrivo)
Biljni otpaci mogu se iskoristiti za kompost i postati hrana novom voću i povrću. Oni će nahraniti biljke i pospešiti njihov rast, a od njega može profitirati i cveće u saksijama.
Izvor: 24sata.hr
