Oslobađanje potisnutih emocija
Neispoljene emocije nikada neće umreti. One su sahranjene žive i pojaviće se kasnije na mnogo ružnije načine. ~ Sigmund Freud
Većina osećanja koja ometaju naš svakodnevni život, naše negativne emocionalne reakcije, malo su povezane sa onim što se dešava u sadašnjosti. One potiču iz bolnih sećanja iz detinjstva, zakopana duboko u nama, ona sa kojima tek treba da se suočimo i bavimo.
Kada se ta sećanja podsvesno aktiviraju, sva racionalnost nestaje. Mi postajemo preosetljivi, kruti, iracionalni i nesigurni. Postanemo van kontrole, emocionalne olupine.
Mi mislimo da znamo zbog čega reagujemo na način na koji smo to uradili, iako to retko radimo. Mi mislimo da reagujemo na nešto što je rečeno ili učinjeno u sadašnjosti, ali to nije tačno. Mi reagujemo na naš bol iz prošlosti.
Okidači iznose bol naše prošlosti na površinu zbog vrlo specifičnog razloga. Naša tela ne žele toksična osećanja zatvorena u njima. Ona koriste svaku mogućnost da se izjasne zajedno sa nama. "Ispitajte svoj bol, osetite ga, a zatim molimo vas da ga oslobodite. Ne želimo više da povređujemo."
To nije lako postići. Teško je za nas da pronađemo reči za emocionalne reakcije koje se nalaze unutar nas i izlaze iz nas. Znamo da se osećamo uznemireno, neuravnoteženo, neprijatno ili čak odsečeno od naših emocija, ali ne znamo zašto.
Taj nedostatak razumevanja je rezultat uslovljavanja da sahranimo svoja nelagodna osećanja - da ostanemo mirni i da pokažemo naše srećno lice svetu. Rečeno nam je da nije prihvatljivo da izrazimo svoje emocije - jer je to znak slabosti.
Naše emocije nas sramote. Bojimo se da će nas drugi osuđivati ili odbiti, jer ih pokazujemo, a mi svakako ne želimo da povredimo ili uznemirimo nekoga dok to radimo.
Kao rezultat toga, mnogi od nas negiraju svoj duševni bol veoma dugi period. Navikli smo se da to radimo nesvesno, jer tako možemo da funkcionišemo u našem svakodnevnom životu. Problem sa takvim činjenjem je da je život mnogo više od samog funkcionisanja. Postoji razlika između postojanja i istinskog življenja.
Jedini uslov za postojanje u fizičkom svetu je da udišemo vazduh. Istinsko življenje znači biti budan i prisutan u našem životu. Radi se o doživljavanju svega što treba da se iskusi. Radi se o ljubavi, maštanju i sanjarenju. Radi se o razvoju života i poboljšanju odnosa, iskorišćavanja mogućnosti, pronalaženju naše strasti i ličnog rasta. Istinsko življenje je takođe o prihvatanju toka i dualnosti života; radost i tuga; uzbuđenje i razočarenje; zadovoljstvo i tuga; zadovoljstvo i bol; zdravlje i bolest; nada i beznađe.
Emocija je prirodan odgovor na život. Zabranjivanje ili potiskivanje emocija to nije. Naša sposobnost da volimo i da budemo voljeni se bazira na našoj mogućnosti da osetimo i izrazimo naše emocije.
Naše emocije su indikatori onoga što se dešava kod nas. Kada dozvolimo sebi da ih osetimo u trenutku kada se one dese, kao što deca to rade pre nego što ih nauče šta je pogrešno, naša osećanja će biti samo privremena. Ona će dolaziti i odlaziti prirodnim tokom. Potiskivanje i represija dovode do toga da našu bol zadržavamo u sebi.
Kada ih ne pustimo, emocije koje su zdrave postanu emocije koje nas fizički i psihički truju. Čak iako je naš svestan um odvojen od bolnog sećanja koje izaziva emociju, vaše telo ga pamti. Toksične emocije se manifestuju spolja na više načina.
Toksične emocije kradu naše samopouzdanje, samopoštovanje i ljubav prema sebi. One nas teraju da reagujemo na načine koji su nepoželjni. Zavisnost, depresija ili ko-zavisnost se može pojaviti.
Život u telu gde je potisnuto toliko emocija može biti prilično neprijatan. Čak iako se trudimo da prevarimo sebe misleći da smo prevazišli ova sećanja tako što ih ignorišemo ili ih guramo u stranu, ona će nastaviti da rastu duboko unutar nas, da nas izjedaju iznutra.
Benigni, ali dosadni simptomi kao što su nesanica, glavobolja, stomačni problemi i umor su uobičajene posledice toga. Ali stres ovih zatvorenih emocija na našim telima može izazvati hronične ili smrtonosne bolesti takođe. Stres slabi naš imuni sistem čineći nas sklonim svim vrstama razornih bolesti i autoimunih poremećaja.
Čak, iako se naše potisnute emocije nisu još pojavile na površinu, one nas i dalje ograničavaju time što ometaju naše odnose i veze, kradu našu radost, kradu našu vitalnost, uzimaju naš unutrašnji mir i oduzimaju našu ličnu snagu. I poput tempirane bombe, jednog dana će samo eksplodirati i napraviti haos u našim životima.
Osećanja mogu biti veoma bolna, posebno kada sebi nismo dozvolili da ih u potpunosti doživimo. Ali moramo da naučimo da ih osetimo. Jednom kad dozvolimo da se to desi, otkrivamo da nisu naša osećanja ta koja nas povređuju, već je to negiranje njih koje nas povređuje.
Svesnost je prvi korak u iskopavanju zakopanih emocija. Postajemo svesni ovih emocija obraćajući pažnju na naše okidače. Naši vrući okidači, stvari koje nas čine da reagujemo burno, su pokazatelji gde treba da počnemo da kopamo. Jednom kada ih identifikujemo, moramo im dozvoliti da isplivaju na površinu. I kada stignu na površinu, moramo dozvoliti sebi da ih osetimo.
Gledajući sebe na načine na koje nismo navikli nije lako uraditi. Ali, to je ključ za emocionalnu slobodu.
Izvor: themindunleashed.org
Neispoljene emocije nikada neće umreti. One su sahranjene žive i pojaviće se kasnije na mnogo ružnije načine. ~ Sigmund Freud
Kada se ta sećanja podsvesno aktiviraju, sva racionalnost nestaje. Mi postajemo preosetljivi, kruti, iracionalni i nesigurni. Postanemo van kontrole, emocionalne olupine.
Mi mislimo da znamo zbog čega reagujemo na način na koji smo to uradili, iako to retko radimo. Mi mislimo da reagujemo na nešto što je rečeno ili učinjeno u sadašnjosti, ali to nije tačno. Mi reagujemo na naš bol iz prošlosti.
Okidači iznose bol naše prošlosti na površinu zbog vrlo specifičnog razloga. Naša tela ne žele toksična osećanja zatvorena u njima. Ona koriste svaku mogućnost da se izjasne zajedno sa nama. "Ispitajte svoj bol, osetite ga, a zatim molimo vas da ga oslobodite. Ne želimo više da povređujemo."
To nije lako postići. Teško je za nas da pronađemo reči za emocionalne reakcije koje se nalaze unutar nas i izlaze iz nas. Znamo da se osećamo uznemireno, neuravnoteženo, neprijatno ili čak odsečeno od naših emocija, ali ne znamo zašto.
Taj nedostatak razumevanja je rezultat uslovljavanja da sahranimo svoja nelagodna osećanja - da ostanemo mirni i da pokažemo naše srećno lice svetu. Rečeno nam je da nije prihvatljivo da izrazimo svoje emocije - jer je to znak slabosti.
style="display:block"
data-ad-client="ca-pub-3359077394948940"
data-ad-slot="5930237719"
data-ad-format="auto">
Naše emocije nas sramote. Bojimo se da će nas drugi osuđivati ili odbiti, jer ih pokazujemo, a mi svakako ne želimo da povredimo ili uznemirimo nekoga dok to radimo.
Kao rezultat toga, mnogi od nas negiraju svoj duševni bol veoma dugi period. Navikli smo se da to radimo nesvesno, jer tako možemo da funkcionišemo u našem svakodnevnom životu. Problem sa takvim činjenjem je da je život mnogo više od samog funkcionisanja. Postoji razlika između postojanja i istinskog življenja.
Jedini uslov za postojanje u fizičkom svetu je da udišemo vazduh. Istinsko življenje znači biti budan i prisutan u našem životu. Radi se o doživljavanju svega što treba da se iskusi. Radi se o ljubavi, maštanju i sanjarenju. Radi se o razvoju života i poboljšanju odnosa, iskorišćavanja mogućnosti, pronalaženju naše strasti i ličnog rasta. Istinsko življenje je takođe o prihvatanju toka i dualnosti života; radost i tuga; uzbuđenje i razočarenje; zadovoljstvo i tuga; zadovoljstvo i bol; zdravlje i bolest; nada i beznađe.
Emocija je prirodan odgovor na život. Zabranjivanje ili potiskivanje emocija to nije. Naša sposobnost da volimo i da budemo voljeni se bazira na našoj mogućnosti da osetimo i izrazimo naše emocije.
Naše emocije su indikatori onoga što se dešava kod nas. Kada dozvolimo sebi da ih osetimo u trenutku kada se one dese, kao što deca to rade pre nego što ih nauče šta je pogrešno, naša osećanja će biti samo privremena. Ona će dolaziti i odlaziti prirodnim tokom. Potiskivanje i represija dovode do toga da našu bol zadržavamo u sebi.
Kada ih ne pustimo, emocije koje su zdrave postanu emocije koje nas fizički i psihički truju. Čak iako je naš svestan um odvojen od bolnog sećanja koje izaziva emociju, vaše telo ga pamti. Toksične emocije se manifestuju spolja na više načina.
Toksične emocije kradu naše samopouzdanje, samopoštovanje i ljubav prema sebi. One nas teraju da reagujemo na načine koji su nepoželjni. Zavisnost, depresija ili ko-zavisnost se može pojaviti.
Život u telu gde je potisnuto toliko emocija može biti prilično neprijatan. Čak iako se trudimo da prevarimo sebe misleći da smo prevazišli ova sećanja tako što ih ignorišemo ili ih guramo u stranu, ona će nastaviti da rastu duboko unutar nas, da nas izjedaju iznutra.
Benigni, ali dosadni simptomi kao što su nesanica, glavobolja, stomačni problemi i umor su uobičajene posledice toga. Ali stres ovih zatvorenih emocija na našim telima može izazvati hronične ili smrtonosne bolesti takođe. Stres slabi naš imuni sistem čineći nas sklonim svim vrstama razornih bolesti i autoimunih poremećaja.
Čak, iako se naše potisnute emocije nisu još pojavile na površinu, one nas i dalje ograničavaju time što ometaju naše odnose i veze, kradu našu radost, kradu našu vitalnost, uzimaju naš unutrašnji mir i oduzimaju našu ličnu snagu. I poput tempirane bombe, jednog dana će samo eksplodirati i napraviti haos u našim životima.
Osećanja mogu biti veoma bolna, posebno kada sebi nismo dozvolili da ih u potpunosti doživimo. Ali moramo da naučimo da ih osetimo. Jednom kad dozvolimo da se to desi, otkrivamo da nisu naša osećanja ta koja nas povređuju, već je to negiranje njih koje nas povređuje.
Svesnost je prvi korak u iskopavanju zakopanih emocija. Postajemo svesni ovih emocija obraćajući pažnju na naše okidače. Naši vrući okidači, stvari koje nas čine da reagujemo burno, su pokazatelji gde treba da počnemo da kopamo. Jednom kada ih identifikujemo, moramo im dozvoliti da isplivaju na površinu. I kada stignu na površinu, moramo dozvoliti sebi da ih osetimo.
Gledajući sebe na načine na koje nismo navikli nije lako uraditi. Ali, to je ključ za emocionalnu slobodu.
Izvor: themindunleashed.org
Нема коментара:
Постави коментар