Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.
Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.
Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso, niti do Đurđevdana spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog dana i na Đurđevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi.
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Sveti Velikomučenik Georgije
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.
Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva zena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.
Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Mnoga čuda dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
Običaji
Biljani petak, dan pred Đurđevdan
Meštani sela Mihajlovac već 18 godina obnavljaju običaj branja lekovitog bilja za meleme i bajanje. Taj praznik je poznat kao "Biljani petak", i uvek pada u petak pred Đurđevdan.
Nije svejedno u kojem će se polju brati bilje, pa u mestima gde se običaj održao na Biljani petak, ako je polje daleko, na branje se polazi već oko ponoći. U polje se mora stići pre no sunce izgreje.
Devojke iz polja donose i cveće sa žilama da ga zasade u svoje bašte a ostalo cveće, svezano u kitice, stave pod strehu na istočnoj strani da stoji do Đurđevdana. Na Đurđevdan ga iseckaju, pomešaju sa ostalim đurđevskim cvećem i daju stoci da bude zdrava.
Starije žene, koje se bave bajanjem, rado idu u polje po trave za Biljani petak, jer veruju da bilje ubrano tog dana ima izraženiju lekovitu i magijsku moć.
Na Biljani petak žene beru strašnik, kopitnjak, glogove grančice i jalovi kukurek. Glogove grančice se beru da bi ukućani budu zdravi i dugovečni, a kukurek da im vazda petao pred kućom peva, odnosno da se porodica ne zatre.
U Mihajlovcu kraj Smedereva od 1989. oživeo je običaj jutarnjeg okupljanja biljara i travara, ali takođe i mladih koji potom zajednički odlaze po lekovite trave u potes zvani Bilje, nekoliko kilometara udaljen od Mihajlovca.
Tog dana će u polju travari i biljari govoriti o svojim iskustvima sa skupljanjem i korišćenjem lekovitih trava, o lekovitosti i moćima bilja. Na kraju će devojke u narodnim nošnjama konkurisati za titulu lepotice bilja. Uveče, po povratku iz Bilja, domaćica u lonac s vodom stavlja razne trave brane toga dana. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac - da je mnogo zdravlja u kući; grabež - da se momci grabe oko devojke; dren - da deca budu zdrava.
Bilje se potom stavlja pod ružu u bašti, a prvo crveno jaje od Uskrsa, koje se još zove čuvarkuća, stavlja se u lonac sa travkama.
Vodom iz lonca deca se ujutru o Đurđevdanu umivaju, uz želju da budu lepa i rumena kao crveno jaje. Ono se kasnije vraća da čuva kuću do narednog Uskrsa kada će biti zakopano ispod voćke koja nije rađala, da bi dogodine donela plод.
Izvor: http://www.crkvenikalendar.com/slave/0605.php
Нема коментара:
Постави коментар